Dragan Petrović : “Krađa identiteta” foto-portreti

Atelje 144, Čumićevo sokače, spiral stepenice do vrha, Beograd.
23. nov. do 7. dec. 2013.

Posle otvaranja koktel parti “Zašto kriješ pogled taj”

Olivera Erić, istoričar umetnosti :
Uspeo si da zabeležis pakao života koji živimo okruženi zavidnim, sujetinim, bezosećajnim, interesno motivisanim, i nadasve glupim, neobrazovanim i nekulturnim ljudima....

Aleksandrija Ajdukovic, fotograf :
U vreme mobilnih telefona, retko ko odoleva a da ne pribeleži svoju svakodnevicu koliko god ona surovo ili manje surovo izgledala. Mobilni telefon je postao sastavni deo našeg organizma, a u rukama Dragana Petrovića ubojito sredstvo da se ukaže na istinu. Čovek kiborg - šetajući špijun svakodnevice.

Dragica Vukadinović, istoričar umetnosti :
Sintagma “human condition” nameće se kao prva asocijacija, koliko god to zvučalo pretenciozno.

Miha Colner, istoričar umetnosti, Ljubljana:
To je antropologija frekfentnih prostora kao što su autobuska ili železnička stanica gde ima nebrojeno motiva. Više manje vidim da je ovo neka sirotinja.

MANIK, umetnici :
Ne mantraj me - svrbi me svrb.

Maida Gruden, istoričar umetnosti :
Moj prvi utisak je da sam gledajuci ove fotografije verovatno napravila jedan od izraza lica u koje sam gledala. Neko univerzalno prepoznavanje veoma suptilnog "zaprepašćenja" ili stanja za koje bi trebalo izmisliti novu reč.

Natalija Jakasović, istoričar umetnosti :
Ha, ha kako dobro uhvatis momenat, ali ih ne ismejavas, mislim tvoje junake.

Miroslav Karić, istoričar umetnosti :
Bravo Dragane! Još jednom si pokazao u čemu si pravi majstor! Tvoji foto portreti ostaju pravi dokument vremena i mesta u kom živimo. Spontano, iskreno otkrivaju lice grada koji svi jako dobro poznajemo: uspavano, zamišljeno, zabrinuto, nervozno, skockano, razbarušeno...jednostvano, a opet vrlo kompleksno...

Jelica Petrović, autorova majka:
Kad bi oni videli sebe na izložbi, jel bi ti odgovarao nešto? Pa nemoj Dragane onda, ako je to kažnjivo!

Benjamin Beker, fotograf, živi u Londonu:
Radi se o ljudima koji su u konfliktu između svojih seoskih navika i gradskih koje su samo donekle prihvatili. Vidi se stres velikog grada pomešan sa seoskim izrazima, i načinu oblačenja itd.

Darko Džambasov, urednik izložbe:
Ovo je pank! Dokaz- većina naziva albuma Igija Popa apsolutno podupiru tematiku:

1973 – Raw Power
2007 – The Weirdness
2013 – Ready to Die
1977 – Kill City

Solo

1977 – The Idiot
1977 – Lust for Life
1979 – New Values
1980 – Soldier
1981 – Party
1982 – Zombie Birdhouse
1988 – Instinct
1996 – Naughty Little Doggie
1999 – Avenue B
2001 – Beat 'Em Up

Tanja Polovina, slikarka, živi u Danskoj:
Kolekcija uličnih utisaka izaziva smeh na prvi pogled, kao dobar vic...paljenje na prvu loptu! Kolekcija crpi svoju snagu u ponavljanju, gde gledalac ubrzo zatiče sebe u dilemi i suočava se sa samim sobom. Ovo nije ogledalo iz Slike Dorjana Greja ili snežane i sedam Patuljaka... vec krhko ogledalo svakosti i svačijesti...

Paula Muhr, umetnica, živi u Berlinu:
Raniji fotografski portreti Dragana Petrovića su vrlo precizno i sa pozavidnom lakoćom ukazivali na sveobuhvatnu karnevaliziju našeg društva. Zajedno sa Petrovićem, posmatrači tih fotografija nisu mogli da se odupru univerzalnom, suberzivnom smehu, koji je obuhvatao i njih same. Bahtinovka dihotomija ozbiljnog i smešnog je u novoj seriji fotografija ustupila mesto gotovo nemilosrdnoj i sardoničnoj analizi kiča, zapustenosti i beznađa. Shodno Draganovoj promeni perspektive, smeh posmatrača se transformisao u grimasu.

Jelena Spaić, istoričar umetnosti:

Petrović je ovoga puta snimio vestern: uhvatio je daleke poglede tamo gde vetar nosi lake na obaraču, netremične-opasnost vreba dok se čuje odjek koraka u napuštenom gradu, pronicljive, nesmotrene, zaštitničke … tu i tamo neki detalj: nadlaktica, poza, neko se mršti, neko plače, ali dvoboj sa sopstvenim osamama je u toku i iskupljenja nema.

No comments: